+381117230302 |
[email protected] |
http://www.kucadjurejaksica.rs/ |
Beograd , Skadarska |
Znamenitosti Beograd - Kuća Djure Jakšića sa liste Znamenitosti Beograd u Skadarliji bila je bez patosa, vlažnih zidova, skromno nameštena stolom, stolicama, čiviluk i dveju posteljama, u susednoj sobi koja je ujedno bila i kuhinja nalazila su se još dva ležaja. Ovaj skromni dom sa liste Znamenitosti Beograd delio je sa ženom i dve ćerke. U toj kući je i umro. Pored kuće Djure Jakšića danas prolaze mnogobrojni turisti i beogradjani, ponekad zastanu da se uslikaju sa spomenikom posvećenom Djuri Jakšiću. Ne znajući tužnu sudbinu njenog stanara.
Danas je Kuća Djure Jakšića dom mnogih književnika, slikara, likovnih umetnika, dramaturga i muzičara. Uredjena i spremna da primi i proslavi naše najtalentovanije sugradjane, mesto je velikih broja koncerata, izložbi i čitanja.
“Tražio Đuro Jakšić od upravnika policije objavu da pređe u Zemun, koji se u to doba nalazio u inostranstvu, a Tucaković ga strogo pita:
— A ko si ti i kako se zoveš?
— Đorđe Jakšić.
— A šta si?
— Književnik.
— Ama, ne pitam te to — nervira se policijski birokrata — nego kaži mi svoje pravo zanimanja: čime se baviš?
— Gospodine upravniče, nemam ja drugog zanimanja — prkosno će Jakšić. — Ja sam po svom prvom zanimanju pesnik i dramatičar, što će reći — književnik!
Upravnik sleže ramenima i pritisnu zvonce na stolu a kad stiže ćata on pokazujući na Đuru, reče:
— Dela, ćato, zvao sam te da ovom objavu napišeš. Zove se Đorđe Jakšić.
— Izvinite, a kakvo zanimanje da stavim dotičnog — ponizno će ćata mrljajući perom po tabaku.
— Napiši — reče upravnik policije. — Napiši, književnik bez zanimanja.
Kad je ovo ćata sročio on upita:
— Gospodine upravniče, a da li da rečenom Jakšiću izdamo besplatnu objavu ili da naplatimo taksu?
— Dabome, napiši, besplatno - reče upravnik dobronamerno i dodade: — To je po Cukićevoj policijskoj uredbi. Tamo član 49. glasi: skitnice, Cigani, muzikanti i druga slična im lica bez stalnog zanimanja, dobijaju objavu besplatno. Zato izdaj i ovom nesrećniku Jakšiću, književniku bez zanimanja, besplatnu objavu!”
“Književnik bez zanimanja” je Djura Jakšić, veliki slikar i književnik srpskog romantizma 19. Veka, rodjen 1832. godine u Srpskoj Crnji. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a gimnaziju u Segedinu, da bi zatim pohadjao školu crtanja. Velika kreativnost i potreba za umetničkim izražavanjem kroz slikanje i pisanje vodila ga je kroz mnoge evropske metropole. Uprkos željama roditelja i prijatelja nikada ga nije interesovala nauka, voleo je slobodu misli i želeo je da iskaže ono do čega mu je stalo i što ga muči.
Pri povratku u Srbiju zaposlio se kao učitelj, ali je često menjao mesto stanovanja, u većini slučajeva protiv svoje volje. Zbog britkog jezika, oštrog pera i česte kritike tadašnjoj vlasti je bio trn u oku, te je neretko bio proganjan, osudjivan, teran sa posla i ostavljan bez mogućnosti da zaradi za svoju porodicu.
Svoju lošu sreću utapao je u litrima vina, kada se privremeno nastanio u Kikindi. Vodio je usamljenički život i voleo je da posećuje krčmu, gde je upoznao i zaljubio se u Milu, krčmarevu ćerku o kojoj je napisao poznate stihove: “Ana toči, Ana služi, al’ za Milom srce tuži…”
Mila se kasnije udala i nikada, čak ni posle smrti ovog velikana, nije prepoznala veličinu i snagu njegove ljubavi.
Po dolasku u Beograd zaposlio se u Državnoj štampariji kao korektor, stanovao je u Skadarliji koja je tada bila jedan od najsiromašnijih delova grada, Boemska Skadarlija koju danas poznajemo dolazi mnogo kasnije.
dan | Od | Do |
---|---|---|
Ponedeljak | 10:00 | 22:00 |
Utorak | 10:00 | 22:00 |
Sreda | 10:00 | 22:00 |
Četvrtak | 10:00 | 22:00 |
Petak | 10:00 | 22:00 |
Subota | 18:00 | 22:00 |
Nedelja | Zatvoreno | Zatvoreno |