Verski turizam je poseban, novi vid turizma koji sve više zahvata maha u celom svetu. On podrazumeva putovanja koja su usmerena na obilazak verskih mesta i institucija, te istraživanje tradicije, istorije i običaja jednog naroda. Kada je o ovome reč, Srbija ima mnogo toga da ponudi posetocima. Najveći i među najznačajnijima u ovoj sferi jeste hram Svetog Save, koji vole da posete i domaći i strani turisti. U nastavku vas upoznajemo sa svakim njegovim kutkom i pokušavamo da prenesmo njegovu lepotu i značaj ne samo za turizam u Beogradu, već i za njegov duhovni život.
Hram Svetog Save Beograd - Nastanak i karakteristike
Hram svetog Save je najveći pravoslavni hram izgrađen na prostoru Balkana, ali je i najveći pravoslavni hram u Srbji. Podignut je u Beogradu na opštini Vračar, jednoj od najlepših beogradskih opština, odnosno na lokaciji za koju se veruje da je mesto na kome je Sinan paša 1595. godine spalio mošti Svetog Save prenešene iz manastira Mileševa. Osim velikog istorijskog značaja, Hram Svetog Save predstavlja zaista impozantnu građevinu iz arhitektonskog i umetničkog ugla.
Ukupna visina Hrama, koji prati srpsko-vizantisjki stil gradnje, iznosi 82 metra, a nadmorska visina 134 metra, zbog toga je Hram vidljiv sa svih prilaza gradu Beogradu, kao i naselja u okolini Beograda. Hram zauzima 3.500 m2 i može da primi do 10.000 vernika i 800 horista. Posebno treba pomenuti četiri zvonika visoka 44 metra sa 49 zvona i impozantnu kupolu visine 70 metara. Pozlaćeni krst na vrhu kupole dugačak je čak 12 metara. Unutrašnji prostor Hrama ispunjava prizemlje, tri nivoa galerija i Kripta. Kripta je najposećeniji deo Hrama, a na drugom nivou se nalazi prelep vidikovac koji okružuje ceo Hram.
Hram Svetog Save izgradnja
Kako je već pomenuto Hram Svetog Save izgrađen je u srpsko-vizantijskom maniru uz pomoć dobrovoljnih priloga građana i domaćih i stranih organizacija. Izgradnja Hrama ima daleku istoriju. Nakon oslobođenja od turske vlasti u Beogradu se osniva Društvo za podizanje hrama Svetog Save koje čini oko stotinu najuglednijih građana Beograda u čast prvog srpskog prosvetitelja i arhiepiskopa. Javni konkurs za dostavljanje predloga projekta za izgradnju otvoren je 1905. godine, pa 1926. godine ponovo.
Izgradnja Hrama Svetog Save je trajala vrlo sporo i sve do danas nije završena. Prvi temelji su položeni 1935. godine, ali su stalni ratovi usporili proces izgradnje. Zbog toga je građen deo po deo, te su nakon temelja i oltara podignut zidovi. Za vreme Drugog svetskog rata i Hladnog rata je ovaj ozidani prostor, nažalost, služio kao parkiralište vojsci i kao magacin mnogim preduzećima. Tek 1985. godine su zidovi podignuti do sadašnje visine, a iste godine je održana i svečana liturgija za više od 90.000 vernika. Kupola teška 4.000 tona postavljena je 1989. godine i ovaj proces je trajao dugih 40 dana. Spoljašnjost Hrama je obložena mermerom i granitom. Do kraja 2004. godine je završena fasada, a postavljeni su prozori i zvona. Unutrašnjost Hrama se uređuje sporije od očekivanog usled nedostatka sredstava.
Hram Svetog Save unutrašnjost
Ukrašavanje i umetnički rad na građevini ovih dimenzija i važnost nadilazi sve domete crkvenog slikarstva kakve poznajemo. Unutrašnjost Hrama čine zidovi od crvenog i zelenog kamena bez većih dekoracija. Ipak, posebna pažnja je posvećena mozaiku i dekorativnom reljefu u belom mramoru i sa pozlatom.
Hram Svetog Save mozaik
Hram Svetog Save će biti prvi hram u potpunosti ukrašen mozaicima. Predviđeno je da više od 12.000 kvadratnih metara budu prekriveni ovom iznavrednom tehnikom. Radovi na unutrašnjosti Hrama odlično napreduju, iako se čini da radovi sporo teku. Za sada je završena istočna strana Hrama gde posetioci mogu videti mozaik Bogorodice na prestolu i Hrista koji blagosilja sve vernike koji ulaze u hram. Koliko je proces kompleksan najbolje govori činjenica da mozaike izrađuje čak 280 ruskih umetnika u Moskvi da ih ovde postavlja više od 40 umetnika. Kako napreduju radovi možete pogledati na sledećem prilogu.
Hram Svetog Save kripta
Najveći broj posetilaca za sada privlači velelepna Kripta. Ispod prizemlja Hrama je izgrađena crkva Svetog cara Lazara gde se nalazi kripta patrijarha Srpske pravoslavne crkve i riznica Svetoga Save. Planirano je da se u Kripti sahranjuju patrijarsi. Zvaničan naziv crkve je Hram svetovelikomučenika kneza Lazara. Pored bogosluženja se u Kripti održavaju i kulturne manifestacije poput izložbi, umetničkih koncerata, tribina. Kripta je delom ukrašena freskama, a delom i mozaicima. Freskopis je počeo 2013. godine gde dominiraju motivi sa Svetim knezom Lazarom.
Hram Svetog Save - dodatne informacije
U nastavku navodimo sve o radnom vremenu Hrama i vremenu bogosluženja:
- Liturgija - Bogosluženje čini važnu aktivnost u Hramu Svetog Save. Bogosluženje se organizuje svakog meseca u skladu sa crkvenim kalendarom, a sve informacije o datumima i vremenskim intervalima su dostupni na sajtu Hrama Svetog Save. Bogosluženje je podeljeno na bogosluženje u Kripti i bogosluženje u Maloj crkvi. U skladu sa tim zavisi gde će biti održano jutarnje, a gde večernje bogosluženje. Jutarnja liturgija počinje u 07:30 časova ili 09:00 časova. Večernja liturgija rezervisana je za 17:00 časova i 18:00 časova.
- Hram Svetog Save radno vreme - hram je otvoren svakog dana od 07:00 do 20:00 časova, dok je radno vreme crkve Svetog Save svakim danom od 07 do 19 časova.
Hram Svetog Save za vreme praznika
Osim rednovnih dana kada možete uživati u lepoti unutrašnjosti i spoljašnjosti Hrama, tu su praznični trenuci - momenti kada ovaj sveti prostor zasija u punom sjaju i okuplja najveći broj vernika.
- Hram Svetog Save - paljenje badnjaka - Tradicionalno paljenje badnjaka organizuje se svakog Badnjeg dana. Posetioci imaju posebnu čast da im se obrati patrijarh i uputi im nekoliko toplih reči. Paljenju badnjaka ispred Hrama često prisustvuju i državni zvaničnici, kao i veliki broj građana i turista iz celog sveta. Paljenje badnjaka tradicionalno počinje u 16:00 časova, a u Kripti hrama se organizuje i bogosluženje.
- Tradicionalni doček pravoslavne Nove godine - Ispred hrama Svetog Save organizuje se tradicionalni vatromet za doček pravoslavne Nove godine po julijanskom kalendara, što okuplja ogroman broj stanovnika Beograda. Isto tako i na sve veće i značajnije verske praznike, svetu liturgiju u hramu Svetog Save dolazi da sluša maltene pola Beograda i hram je večito pun u tim situacijama. Tada je ujedno i najlepše i najzanimljivije za turiste, naročito one koji su različitih verskih opredeljenja, jer dobijaju uvid u tradicionalno slavljenje pravoslavne vere. Neki biraju da ove događaje posmatraju sa prozora ili terase, naročito u zimskim danima, pa je opcija za koju se odlučuju uglavnom smeštaj iz ponude - stan na dan Vračar. Doček pravoslavne Nove godine će biti upotpunjen vatrometom i bogosluženjem, baš kao i prethodnih godina. Na Božić se tradicionalno svake godine organizuje i lomljene česnice ispred Hrama. Posebna zona “Ski koliba” zamišljena je kao prava zimska idila gde će posetioci moći da se opuste uz kuvano vino i domaće poslastice pored ognjišta i okićenih jelki.
- Božićno seoce kod Hrama U okviru manifestacije “Beogradska zima” se na platou ispred Hrama održava Božićno seoce u periodu od 04. januara 2020. godine do 28. januara 2020. godine. Manifestaciju će otvoriti patrijarh Irinej kada će bit organizovana i dodela paketića deci. Svaki dan će biti obeležen određeni programom - koncerti, predstave, izložbe, filmovi, sajmovi. Humanitarna akcija “Božićno seoce daruje” predstavlja centralni događaj manifestacije kada se dodeljuju paketići najmlađima i skuplja pomoć za one kojima je najpotrebnija. Posetioci će imati prilike da čuju dečiji hor, crkveni hor, ali i da se voze fijakerom oko Hrama, pogledaju muzički i dramski program na bini i kupe ručno pravljenje ukrase i suvenire na drvenim štandovima. Detaljan program manifestacije “Božićno seoce 2020” pogledajte na njihovom sajtu.
Kako do Hrama Svetog Save - Lokacija i stajališta
U nastavku vam navodimo tačnu lokaciju hrama i sva najpoznatija stajališta koja se nalaze u njegovoj blizini.
Hram Svetog Save mapa - precizna lokacija Hrama
Stajališta u blizini Hrama Svetog Save
Hram Svetog Save se nalazi u Krušedolskoj ulici 2A. Kako predstavlja važnu kulturološku znamenitost, autobuska stajališta raspoređena su tačno u njegovoj blizini. Najbliža stajališta su:
- Stajalište Karađorđev park
- Stajalište Katanićeva
- Stajalište Trg Slavija (Tiršova)
Ipak, verski turizam je kod nas tek u početnim fazama razvoja, pa svako ko hoće da obiđe verske ustanove uglavnom to radi na svoju ruku, a ne plaćanjem nekog paketa u agenciji, što bi donelo mnogo koristi kako agencijama u kojima sve više odsedaju turisti i hotelima, tako i kompletnoj ugostiteljskoj delatnosti. Izostanak ovakvih aranžmana je greška, jer bi turizam u Srbiji zaživeo na još jednom polju i doneo dosta finansijske koristi manastirima i crkvama, koji od pojedinačnih poseta turista nemaju neku zaradu.
